Bonus Prisećanje

Gospel of Lestat Gianni

Lep dan, neki avgust čini mi se.
Probudio se bez glavobolje, na godišnjem sam.
Ne može ništa da mi pokvari raspoloženje.
Sedam u svoju makinu…Ok, sedam u električna invalidska kolica, podižem malo nogare da mi bude udobnije.
Obrušavam se u brišućem letu ka kapiji, celih 12 kilometeri na sat.
Otvaram kapiju, popuštam gas.
Levo, desno…Nikog.
Krećem!
Sponuje mi se iz vazduha, kao na dedmeču na kanterima, neka devojka ispred mene.
Zapinje za moje tek podešene nogare, pada preko mene.
Munjevitim refleksima sprečavam da se opruži celom dužinom po vrelom novosadskom asfaltu.
Da se ne lažemo, u onoj frci i panici hvatam je preko sisa i vraćam je nazad na noge.
Njene noge naravno. Moje baš i ne rade.
Gledamo se par sekundi, skapiram gde je držim.
Znam da treba da pustim ali komanda ne stiže od mozga do udova.
Usro sam sad izbor reči ali kapirate.
Gledamo se i dalje.

View original post 117 more words

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s